Možda, pesma iz Slavoglasja- Neca poezija

Можда Један животни дан можда некад залута у тмини скривеног ослонца на последњу жељу док живот ће да тиња у ишчекивању Можда у сусрету кад нам судбина подметне варалицу за лов душе прећутим или само хладним погледом који вежбам годинама у лице слажем Можда стиснем зубе да речи оштро секу да чујеш глас дубоко намерен да овор заустави да ове усне више никада такве не љубе Можда будем све ово издржао мушки дуг је трен који се ниоткуд појавио прошлост утеклу међ` нас ставио Можда плашим се залупаће срце у вриску и открићеш да лажем Možda Jedan životni dan možda nekad zaluta u tmini skrivenog oslonca na poslednju želju dok život će da tinja u iščekivanju Možda u susretu kad nam sudbina podmetne varalicu za lov duše prećutim ili samo hladnim pogledom koji vežbam godinama u lice slažem Možda stisnem zube da reči oštro seku da čuješ glas duboko nameren da ovor zaustavi da ove usne više nikada takve ne ljube Možda budem sve ovo izdržao muški dug je tren koji se niotkud pojavio prošlost uteklu međ` nas stavio Možda plašim se zalupaće srce u vrisku i otkrićeš da lažem