ИЗДАЈА, ПРИНУДА И ШОКАНТНИ ДОГАЂАЈИ КОЈИ СЛЕДЕ

У овим нашим данима који се могу описати и који могу стати у две речи: ИЗДАЈА И ПРИНУДА, глас архимандрита Елпидија је као глас вапијућег у пустињи који нас позива на покајање. Он наставља да са жаром и љубављу изнад свега говори и кори. Када критикује то чини са очинском љубављу. Не одељује себе и не одсеца себе од Једне и Једине Свете Саборне и Апостолске Цркве, не прави своју “Цркву“ као што то чине по НЕКИ по Православљу (нажалост и код нас овде неки расколници, стропоштавши себе или у грех болесног и неумереног зилотства или у дијаметрално супротну крајност). Не, архимандрит Елпидије бди и кори, плаче и моли, али држи се пута светих нам отаца, царског- средњег пута, којим једино и може да ходи Христово стадо и Црква кроз све дане до свршетка века. Позива нас и на мучеништво, на исповедање, на љубав, само не на млакост. Ово су дани вршења присиле по читавом свету над децом. А први мученици за Христа јесу оних 14 хиљада одојчади које је Ирод заклао по рођењу Господа Исуса Христа. Управо он