Бранко Ћопић – НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

#audioknjige #бранкоћопић #петровачкацеста Бранко Ћопић – НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ На цести Петровачкој избјеглице и триста дјеце у колини. Над цестом круже грабљиве птице, туђински авиони. По камењару оснијеженом челична киша звони... У снијегу румена Марија, мамина кћерка једина, било јој седам година. Три дана Грмеч газила и посрнула стотину пута. Сукњу је имала – ни кратку ни дугу, а прслук мален, премален, а поврх свега кабаница, бескрајних рукава, широка, жута, од старог очевог капута. Понекад мала плакала, некад се опет смијала и весела била кад би је мати тјешила: “Још само мало, рођена, па ћемо видјети Петровац, а то је варош голема, ту има ватре и хљеба и кућа - до самог неба“. Радовала се дјевојчица и ватри, и граду невиђеном, а сада лежи, сићушна као птица, на цести Петровачкој, на цести окрвављеној. Очи гледају широм, ал сјаја у њима нема, са мртвих усана мале