Fridrih Grisendorf Nemacki protestantski svestenik o Srbima

Fridrih Grisendorf Nemacki protestantski svestenik o Srbima govori Prof. Smilja Avramov Propoved koju je odrzao nemacki protestantski svestenik Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, neposredno pred odlazak u penziju, u selu gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika. “Nasa otadzbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Mozda su imali bolji materijal, vise vojske, bolje vojskovodje. No, to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Medjutim, ima ovde medju nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepsu, drugu pobedu. Pobedu duse, pobedu srca, pobedu mira i hriscanske ljubavi. Taj narod su Srbi. Mi smo ih ranije samo povrsno poznavali. Ali smo takodje dobro znali sta smo mi ucinili u njihovoj otadzbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog naseg ubijenog vojnika, koji je inace predstavljao vlast okupatora - nasilnika. Pa ne samo da smo to ucinili, vec smo sa blagonaklonoscu posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Italijani, i Madjari i Siptari i Bugari i ... Znali smo da se ovde medju nama nalazi Srba oficira koji su nekada predstavljali elitu drusÂĄtva u svojoj zemlji, a sada lice na zive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba zivi verovanje da “ko se ne osveti - taj se ne posveti“, i mi smo se zaista plasili osvete tih srpskih mucenika. Bojali smo se da ce oni posle kapitulacije nase zemlje uciniti s nama ono sto smo mi njima ucinili. Zivo smo zamisljali tu dramu i vec smo u masti gledali nasu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamisljali smo ubijanje nasih ljudi, silovanje nasih zena, rusenje i razaranje nasih domova. Medjutim, kako je bilo? Kad su pokidane logorske zice i kada se zivih srpskih kostura rasulo slobodno po nasoj zemlji, oni su milovali nasu decu poklanjajuci im bonbone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadzbinu u crnoj zavili. Tek sada razumemo zasto je nas veliki pesnik Gete ucio srpski jezik. Sada tek shvatamo zasto Bizmarkova poslednja rec na samrtnoj postelji bese - Srbija! Ta pobjeda je veca i uzvisenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu cini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junackim srpskim pesmama koje je nas Gete tako mnogo voleo ... Ova pobeda ce vekovima ziveti u dusama Nemaca, a toj pobedi i Srbima koji su je izvojevali, zeleo sam da posvetim ovu moju poslednju svestenicku propoved“. . . . Fridrih Grizendorf je bio dvorski svestenik, vrlo obrazovan i sirokih vidika. Svojevremeno ga je njemacki car Viljem Drugi poslao Vilsonu da primi 14 tacaka njegovog programa o samoopredjeljenju naroda. Umro je .