Богомати под Крстом

БОГОМАТИ ПОД КРСТОМ Богомати к’о воштана свећа, Бледа гледа Свог Сина висећа. Пречиста Му Крв се низ Крст слива, Грешну земљу од греха омива. С крвљу Сина Мајка сузе меша, Срце Своје на Крст Његов веша: - Сине Драги, ко сме добар бити, Ако мора на Крсту висити? - Мајко Моја, ово још крај није, Под Крстом се васкрсење крије. - Сине Драги, како си осамљен, Од најближих другова остављен? - Мајко Моја, са Мном Отац стоји, Веће друштво но сав свет што броји. - Сине Драги, боли ли Те глава, Крв Ти тече, црвени се трава? - Мајко Моја, све Ме, све Ме боле, А највише судба оних доле. - Сине Драги, Мој очињи виде, Гле, како се сви од Тебе стиде! - Мајко Моја, ко се стиди сада, Стидеће се себе за свакада. - Сине Драги, Моје Јагње бело, Гле, у муци грчи Ти се тело! - Мајко Моја, грчи се заиста, Прексутра ће здраво да заблиста. - Сине Драги, језик Ти се суши, То Ми огањ ражиже у души. - Мајко Моја, мали Ми и треба, Од сад новим говорићу с Неба. - Сине Драги, Мој сунчани сјају, Очи Твоје, гле већ се склапају. - Мајко Моја, очи су к’о слама, Запале се, угасе и - тама. - Сине Драги, волим и умрети, Него Тебе, Чедо, надживети. - Мајко Моја, Ја ћу с Тобом бити, Нико неће Мене надживети. - Сине Драги, слабост Ми опрости, Прости, Сине, по Твојој милости. - Мајко Моја, нек’ је просто свима, Који Твога разапеше Сина! Хор Манастира Ћелије