Упокой, Господи, душу мою Иеромонах Роман

Дођи с покајањем, Господ је спреман да те прими (4, 256) Ти, коме су угодни покајници, погледај и на мене грешника. Насити ме мрвицама са велике трпезе Твоје, не дозволи да мој живот заврши у тами леве стране, и правда Твоја нека не погледа на страшне нечистоте убогости моје, тог страшног јутра када буде изречен вечни Суд. Радост овог света је горка; тешко ономе ко се обмањује њоме! Као брод на таласима узбуркава се живот мој у невољама; сујетна радост плени га призорима задовољстава. Ти буди крманош мој, и уведи лађу моју у пристаниште Своје, тог великог јутра када буде изречен вечни Суд. Бог воли грешника када се каје, и очима пуних суза, са уздасима и ридањем вапи к Њему: „Господе наш, избави ме огња! Молим Те, прими сузе моје убогости. Добровољно греших пред Тобом, али се добровољно и кајем.“ Смело, дакле, приступи, грешниче; двери су већ отворене и спремне да те приме. Принеси Господу на жртву сузе и слободно приступи Њему. Не потребује Он дарове, нити Он гледа ко је ко.