Свако нека самога себе буди и освешћује!

Аутор: Драган Симовић Био-библиографија Песника Драгана Симовића: Драган Симовић, рођен 5. јануара 1949. (7457.) године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић). Тихо и у сну, како то и приличи једном небеском песнику, Драган је стигао на крај пута 12. децембра, 2018 (7526.) године. Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава. Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду. Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима: Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде. Објављене књиге поезије: Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982. Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983. Пси Господњи, Арион, Земун, 1985. Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986. Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986. Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989. Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996. Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007. Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010. Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011. Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012. У Светим Гајевима Белих Вилењака, 2014. Вучје племе, 2015. Поновно рођење Белих Богова, 2015. Из Дубина Унутарњих Светова, 2016. Пут Срца Сунчевог Ратника, 2017. Из песничког дневника вилењака са звезданом лиром, 2018. Објављене књиге прозе: Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992. Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992. Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007. Објављене књиге из мистике и есотерије: Магија бројева, Арион, Земун, 1986. Мистика, Арион, Земун, 1987. Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988. Монографије из србске повеснице: Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006. Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007. Био је Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника. ИЗВОР: