谢谢我吃过

那个,你吃晚饭了吗? Nàge, nĭ chī wănfàn le ma? А ты ужинала? 我这有零食你要吃吗? Wŏ zhè yŏu líng shí, nĭ yào chīma? У меня здесь есть закуски, хочешь поесть? 谢谢,我吃过。 Xièxiè, wŏ chī guo. Спасибо, я уже ела. 你是哪个学校的? Nĭ shì nă ge xué xiào de? А ты из какой школы? Особенности: #1 那个,哪个 nà/nă ge = neige [по звучанию, но в пиньине это не отображается] #2 Ужинать - дословно будет “есть вечернюю еду“ 吃完饭 chī wăn fàn #3 了 le - частичка прошедшего времени 吃晚饭了 chī wănfàn le поужинала #4 要 yào может значить: нужно, хотеть, собираться. 你要吃吗? Nĭ yào chī ma? Будешь есть, хочешь есть? #5 过 guo суффикс совершенного действия 我吃过。 Wŏ chī guo. Я ела. #6 是...的 - выделительная конструкция, в переводе звучит так “как именно, что именно“. 你是哪个学校的? Nĭ shì năge xuéxiào de? А из какой именно ты школы?
Back to Top