Онамо, ’намо! (Српска Марсељеза)

Онамо, ’намо! Српска Маресељеза Онамо, ’намо... за брда она, говоре да је разорен двор мојега цара; онамо веле, био је негда јуначки збор. Онамо, ’намо... да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ’! Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ’. Онамо, ’намо... са развалина дворова царских врагу ћу рећ’: “С огњишта милог бјежи ми, куго, зајам ти морам враћати већ’!“ Онамо, ’намо... за брда она казују да је зелени гај под ким се дижу Дечани свети: молитва у њих присваја рај. Онамо, ’намо... за брда она Милошев, кажу, пребива гроб! Онамо покој добићу души, кад Србин више не буде роб.
Back to Top