Лепа си Европо и ти то знаш.

Лепа си Европо и ти то знаш. Поверовала си да си посебна и да ти нема равне на целоме свету. У својој самозаљубљености изгубила си моћ да видиш свет јер ти гледаш само себе. Не видиш Европо, моћну Русију! Она те дозива. Русија види твоју лепоту и волите, Европо! У гордости својој ти тражиш њену моћ да ти да. Хоћеш све! Русија ти је већ дала Крв своју. Ону свету - људску. Дала ти је и ону земаљску - енергију. Шта још хоћеш, Европо? Није ти доста? Сада хоћеш и Срце да ти да? На крају ти тражиш да Русија убије своју пршлост, сећање и традицију. Да сама себи извади срце. НИКАДА! Европо. Никада нећеш добити Срце Русије! Е, моја Европо. Да знаш за Златокосу из србске бајке, знала би и своју будућност.