Crna Srbija, moja poezija-Neca (posvećeno tragediji .)

Црна Србија Кад у време младог мајског јутра паде језива грудва мрака где се мук пуцња приви уз тело тишине – питања расту у неверици била је то учионица пуна ђака Сунце клонуло где тама пусти само кишу која сузе блажи и онако кристално тврде звонише о плочник покрај школе – слушајући како запаљене свеће уздишу Дочекали Дисове Наше дане дрхте усне које утеху уместо гласа безимене речи стављају у неми врисак немоћи а знајући да то неће зацелити живе ране Тог дана ветар је био црне боје дошао са неба очаја не да гаси упаљне свеће, цвилећи у скаду са тишином погнуте главе распоређивао је на тротоару најлепше цвеће – ноћ је тог дaна трајала до бескраја Crna Srbija Kad u vreme mladog majskog jutra pade jeziva grudva mraka gde se muk pucnja privi uz telo tišine – pitanja rastu u neverici bila je to učionica puna đaka Sunce klonulo gde tama pusti samo kišu koja suze blaži i onako kristalno tvrde zvoniše o pločnik pokraj škole – slušajući kako zapaljene sveće uzdišu Dočekali Disove Naše dane drhte usne koje utehu umesto glasa bezimene reči stavljaju u nemi vrisak nemoći a znajući da to neće zaceliti žive rane Tog dana vetar je bio crne boje došao sa neba očaja ne da gasi upaljne sveće, cvileći u skadu sa tišinom pognute glave raspoređivao je na trotoaru najlepše cveće – noć je tog dana trajala do beskraja